Почетна Создадени дела НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

    НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

    186. Сокриено Многу сокриено во молкот пред нас. 187. Гроб Отворен гроб за безимен мртовец. 188. Без корен Имало развиен корен стеблово додека му било плодно семето. 189. Мртов јазик Мртов јазик обвил запустена куќа. 190....

    НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

    201. Ветриште Ветриштево развева мрачнина, а навева мразнина безимена.   202. На сретпат Секое пладне на сретпат е човек гладен и страден.   203. Ненадејно Години меѓу нас, а сега ненадејно се разминуваме.   204. Танц Танцов...

    НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

    486. Со леснина Со леснина да мине ова долго приклучение.   487. Зломисла Да е жив, а мртов слободоумников.   488. Претчувство Нешто ми вели дека ништо нема да се случи скоро.   489. Сѐ исто Околу...

    НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

    Самовластие Дресирани луѓе и животни во циркуски шатор.   Овчари и овци Во трло овци блејат дека овчари ги стрижат.   Безимени слепци Скитаат во туѓа пустошија безимени слепци уште живи.   ...

    НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

    216.  Предолго Не можам без твојата ведрост, а предолго сум во таговно време. 217. Копнежлив глас Еден копнежлив глас што само јас го слушам. 218. Во мисла Во мисла си ми на...

    НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

    201. Ветриште Ветриштево развева мрачнина, а навева мразнина безимена.   202. На сретпат Секое пладне на сретпат е човек гладен и страден.   203. Ненадејно Години меѓу нас, а сега ненадејно се разминуваме.   204. Танц Танцов...