Од нашата содржина
Ова е интернетско продолжение на култната радио емисија „Паноптикум“, дело на нашиот реномиран ветеран во радио-новинарството, Љупчо Димитровски.
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
471. При крај При крај сум, мислам, а ни близу до крајот. 472. Согледувам Согледувам почеток на свет многу…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
286. Оган во очите Секогаш оган во очитена воинот направен од бронза. 287. Подбишега Терам подбишегасо маски на лица. 288.…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
271. Цвеќар и цвеќиња Во радост се оти се заедно цвеќарот и цвеќињата. 272. Камен ѕид Камен на камен…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
221. Без покрив Уште само темел камен од куќава без покрив. 222. Исчекување Белки конечно ќе ги раздува ветриште…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
196. Единствена возбуда Возбуда во песна што не завршува. 197. Меѓу деца Сум со деца во знајни и незнајни…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
376. Твојот пат Твојот пат единствен.Со ничиј не се вкрстува. 377. Безмерна мрачнина Во безмерна мрачнина како во пајажинена мачнина.…
Дознај повеќе