Почетна Создадени дела СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, минијатурни раскази/ескизи

СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, минијатурни раскази/ескизи

    СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, минијатурни раскази/ескизи

    123. Последно залезно сонце Игор Јовановски за последен пат стои на ридот над градот и молчешкум ја гледа руменината на залезното сонце. Едвај го искачи и едвај ја...

    СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, минијатурни раскази/ескизи

    122. Ти пизмиш? Двајца на разминување. Едниот во години, другиот млад возрасен. Едниот во години: -Запомни што ќе ти речам, млад човеку. Пизмата го јаде човекот однатре исто како `рѓата...

    СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, минијатурни раскази/ескизи

    121. Оган во огниште Во куќарката на Изгрев Огненовски огнот во огништето не гасне сѐ до високо сонце лете. Откога му почина Искра сам се грижи...

    СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, минијатурни раскази/ескизи

    120. На умирање И моево село е на умирање. Нѐ има уште тројца, јас и немошни старец и старица во соседнава куќа. Одвај стојат на нозе, па...

    СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, мијатурни раскази/ескизи

    118. Реки и река Еден мудар пријател во години: „Секој град треба да е на две реки, а може и на три ако расте, се шири без...

    СВОЕВИДНА ЖИЗНЕНОСТ, минијатурни раскази/ескизи

    117. Никогаш повеќе „Никогаш повеќе нема да те видам, да се сретнеме, да си кажеме збор-два. Пак како обично да се прашаме „Како си?“, „Што правиш?“,...