ЖИВОТВОРНА СОНЧЕВИНА, наративна поезија

    ЖИВОТВОРНА СОНЧЕВИНА, наративна поезија, 48

    48. Време-природа-човек Деновите и ноќите, месеците и годишните доба се сè почудни, сè понеизвесни и сè понепредвидливи. Тешко се разграничуваат годишните доба, а нивните почетоци...

    ЖИВОТВОРНА СОНЧЕВИНА, наративна поезија, 25

    25. Лице Сигурен сум дека има само едно лице, единствено за секоја ситуација и секаква состојба. Сигурен сум откако многупати, безброј пати го имам видено...

    ЖИВОТВОРНА СОНЧЕВИНА, наративна поезија, 43

    43. Умора Прва умора-од секојдневен, минлив, безвреден и бесцелен живот. Во најголема мера нездрав, може и неизлечиво болен. Која снеможува, премалува, исцрпува, измачува снага. Која...

    ЖИВОТВОРНА СОНЧЕВИНА, наративна поезија, 36

    36. Легнат на срце Почна да го стега срцето. Ненадејно и сè поболно. Што му станало? Што му се случува? Дека годините го умориле, му...

    ЖИВОТВОРНА СОНЧЕВИНА, наративна поезија, 42

    42. Лично време Вели дека нема едно време за сите, ниту време што се дели со други. Вели дека најпрвин секој има свое лично време,...

    ЖИВОТВОРНА СОНЧЕВИНА, наративна поезија, 23

    23. Сенки танцувачки На полноќ меѓу живост и рамнодушност се собрале околу распален огон човечки сенки ослободени од луѓе по долги војувања со премрежија и...