Од нашата содржина
Ова е интернетско продолжение на култната радио емисија „Паноптикум“, дело на нашиот реномиран ветеран во радио-новинарството, Љупчо Димитровски.
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
466. Искричави очи Тие очи искричави што ме следат молкома. 467. Те мислам Те мислам како да си уште…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
391. Нечиј песГо знам песов,а тој луто ме лае.392. ЗабораавениСе знаеме одамна, ама сосем сме се заборавиле.393. НенадејноМа не е…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
191. Големи јадови Скориваат јадови бессилие и страд. Утре Иде утре ненадејно со мене како без мене. Горчина…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
221. Без покрив Уште само темел камен од куќава без покрив. 222. Исчекување Белки конечно ќе ги раздува ветриште…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
216. Предолго Не можам без твојата ведрост, а предолго сум во таговно време. 217. Копнежлив глас Еден копнежлив глас што…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
201. Ветриште Ветриштево развева мрачнина, а навева мразнина безимена. 202. На сретпат Секое пладне на сретпат е човек гладен…
Дознај повеќе