Потребно време за читање: < 1 минута

Си бил еден терзија многу борчлија. Во сабота ич не седел в дуќан (чунки у нас во сабота се праи пазар и тогај одат дуќанџиите да збираат вересијата). Отишол некој при терзијата да му сака пари и, бидејќи не бил тука, му се тоарил на калвата наместо мајсторо.

-Да му речиш на мајстора ти да ми ји дај парите, оти ќе го кренам на суд и ќе му ја земам као на поп.

Знаејќи калвата оти нема да му плати, му рекол:

-Знаиш коа ќе му ји земиш парите на мајстора ми? Коа ќе никни трева на тезѓао, тогај ќе ти плати мајстор ми, пријателе.

Слушајќи тој збор чоеко, се насмеал под мустаќ и си отишол на дуќан.

На мрако, си дошол терзијата и го прашал калвата дали донесол некој пари што му имал за давање.

-Море не дојде, мајсторе, да донеси пари, ами дојде онцица што му имаш за давање едночудо пари, и знаиш што му реков јас, мајсторе, нему?

Прочитај и за ... >>  Ангелот што изваде камен од море

-Еј лебати што му рече, ако не ми кажиш?- му рече мајсторо као уплашен.

-Му реков коа ќе никни трева на тезѓао, тогај ќе ти плати мајсторо- му рекол калвата.

-Туф, бре, гиди, ами оти да му речиш така, бре калва? Ами ако никни трева на тезѓао, кај ќе најдам пари да му платам? Поарно беше да му речиш на тој век ќе ти плати, ошто му рече коа ќе никни трева на тезѓао.

-Море де, не бој се, мајсторе, нема да никни трева на тезѓао, јас знам што му велам.Ти клај си капата настрана- му рекол калвата и си ошле по дома.

(Заб. Марко К. Цепенков)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here