НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

Потребно време за читање: < 1 минута

141. Мои луѓе

Мои луѓе стамени
пеат, се смеат и жалат.

142. Во црнина

Во црнина една жена
одамна не е жива.

143. Заживување

Бликна бистра вода
во пуста земја.

144. Досег

Напред има за досег,
а и назад, а и назад.

145. Желно

Желна ми е снагава
за спокојни убавини.

Leave the first comment