Од нашата содржина
Ова е интернетско продолжение на култната радио емисија „Паноптикум“, дело на нашиот реномиран ветеран во радио-новинарството, Љупчо Димитровски.
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
436. Насила Насила ми земашод сегашнинава. 437. Велеград Не ги догледувам височините на велеградов во пустелија. 438. Толпа на улица…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
496. Голем човек Никој да дорасне до големиов човек. 497. Премалена снага Една премалена снага штотуку во мир почина.…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
221. Без покрив Уште само темел камен од куќава без покрив. 222. Исчекување Белки конечно ќе ги раздува ветриште…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
376. Твојот пат Твојот пат единствен.Со ничиј не се вкрстува. 377. Безмерна мрачнина Во безмерна мрачнина како во пајажинена мачнина.…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
386. Далечина Не ми се гледа несовладлива далечинава до ново будење. 387. Збор Имам мој зборсо мое значење. 388. Пред…
Дознај повеќеНЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија
306. Меѓу луѓе Луѓе со мене и околу менево мрачнина до виделина. 307. Сонот Сонот и стварноста мигум се испреплетиле…
Дознај повеќе