Кокино можеби трета, а не четврта опсерваторија на светот

Кокино

Стоунхеџ повторно под лупа: опсерваторија или гробница?

Во последните две децении, Stonehenge сè почесто се анализира не само како астрономска структура, туку и како ритуално и погребно место. Современите археолошки истражувања, предводени од Mike Parker Pearson од University of Sheffield, укажуваат дека дел од комплексот бил користен како гробница за припадници на општествената елита уште од околу 3000 г. п.н.е., односно значително порано отколку што се сметаше во минатото.

Анализите на кремираните човечки остатоци и нивната дистрибуција околу камените кругови ја зајакнуваат тезата дека Стоунхеџ бил, барем делумно, „место на мртвите“, а не исклучиво „чиста“ астрономска опсерваторија. Оваа интерпретација денес е прифатена од значаен дел од научната заедница и е широко документирана во релевантни академски публикации и музеи, вклучително и официјалните страници на English Heritage и British Museum.

Кокино – редок пример на „чиста“ мегалитска опсерваторија

За разлика од Стоунхеџ, Кокино, лоцирано кај Старо Нагоричане, на околу 35 km од Куманово, и денес се смета за еден од најјасните примери на функционална мегалитска опсерваторија во светот.

Кокино е датирано во ранoто бронзено време (околу 1800 г. п.н.е.) и е поставено на неовулкански рид, чии карпести формации природно создале процепи што биле искористени како астрономски маркери. Преку нив, древните набљудувачи ги следеле:

  • изгревите и зајдисонцата при рамнодневици и солстиции,
  • циклусите на Месечината,
  • и долгорочниот 18,6-годишен лунарен циклус.
Прочитај и за ... >>  Непозната оставнина на Франц Кафка

Овие податоци им овозможувале да изработуваат календарски системи неопходни за ритуали, земјоделски активности и сезонско сточарство.

Светилиште, а не населба

Археолошките наоди укажуваат дека на локалитетот немало живеалишта. Наместо тоа, Кокино функционирал како светилиште и опсерваторија. Во процепите на карпите се оставаале жртвени предмети, а идентификуван е и камен „престол“, од каде што најверојатно старешините и жреците ги воделе обредите и набљудувањата.

На горната платформа се откриени траги од објекти и керамика, што дополнително ја потврдува организираната и континуирана употреба на просторот во астрономско-религиозен контекст.

НАСА, рангирањето и спорното „четврто место“

Во 2005 година, NASA во рамки на својата едукативна програма за древна астрономија, објави листа од 15 најзначајни антички опсерватории во светот, на која Кокино беше рангирано на четвртото место.

Тогашната листа ги вклучуваше:

  1. Абу Симбел – Египет
  2. Stonehenge – Велика Британија
  3. Angkor Wat – Камбоџа
  4. Кокино – Македонија

Но, доколку Стоунхеџ не се смета за примарно астрономска опсерваторија, туку за погребно-ритуален комплекс со секундарни астрономски функции, тогаш логично се наметнува прашањето:

Дали Кокино реално треба да биде трета, а не четврта опсерваторија во светот?

Сè поголем број истражувачи и популарно-научни автори денес го поставуваат токму ова прашање, особено имајќи ја предвид јасната, директна и непрекината астрономска функција на Кокино – нешто што кај Стоунхеџ останува предмет на дебата.

Прочитај и за ... >>  Што е горна граница за одгледување на земјоделски култури?

Зошто ова е важно денес?

Кокино не е само археолошки локалитет, туку клучен дел од светското културно и научно наследство, кој сè уште нема соодветна меѓународна видливост. Во ера на научна ревизија и нови интерпретации, Македонија има редок адут – локалитет што не бара митологизација, туку внимателно читање на каменот, Сонцето и времето.

Користени извори

Стоунхеџ – истражувања и интерпретации

  • English Heritage – Stonehenge research
    https://www.english-heritage.org.uk/visit/places/stonehenge/history-and-stories/
  • British Museum – Stonehenge collection and interpretation
    https://www.britishmuseum.org/collection/galleries/stonehenge
  • University of Sheffield – Stonehenge research projects
    https://www.sheffield.ac.uk/archaeology/research/stonehenge
  • Mike Parker Pearson – academic profile
    https://www.sheffield.ac.uk/archaeology/people/academic-staff/mike-parker-pearson

Кокино – официјални и научни извори

  • UNESCO – Kokino (Tentative List)
    https://whc.unesco.org/en/tentativelists/1923/
  • Archaeological Museum of Macedonia – Kokino overview
    https://amm.org.mk/kokino
  • Ministry of Culture of North Macedonia – Kokino site info
    https://kultura.gov.mk/kokino
  • Wikipedia – Kokino Observatory (EN)
    https://en.wikipedia.org/wiki/Kokino

НАСА и древни опсерватории

  • NASA – Ancient Observatories & Archaeoastronomy
    https://science.nasa.gov/solar-system/ancient-observatories/
  • NASA – Cultural Astronomy & Ancient Calendars
    https://science.nasa.gov/science-research/planetary-science/archaeoastronomy/

Археоастрономија и лунарни циклуси

  • 18.6-year lunar cycle explained
    https://earthsky.org/astronomy-essentials/18-6-year-lunar-cycle/
  • Archaeoastronomy – Encyclopaedia Britannica
    https://www.britannica.com/science/archaeoastronomy

Локацација на Кокино – Google мапа

За авторот: Љупчо Димитровски

Долгогодишен радио и ТВ новинар, писател и медиумски уредник со повеќе од 40 години искуство во електронските медиуми. Автор е на над 150 книги и основач на порталот Panoptikum.mk, како продолжение на култната емисија „Паноптикум“, со силен фокус на комуникација и новинарство.

За повеќе написи од авторот кликни тука.