НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

Потребно време за читање: < 1 минута

296. Запустени

Запустени домови, огништа
и плодна земја пред пустина.

297. Било

Било оти не може
да биде пак исто.

298. Смеа

Деца нѐ учат како од срце
да се смееме во наше време.

299. Несудена

Една несудена нема песна
во дамнина и во далечина.

300. Фантаст
Игра тој своја игра меѓу
мрачнини и виделини.

Leave the first comment