НЕШТО ИДЕ НЕКАКО САМО ОД СЕБЕ, поезија/двостишија

Потребно време за читање: < 1 минута

216.  Предолго

Не можам без твојата ведрост,
а предолго сум во таговно време.

217. Копнежлив глас

Еден копнежлив глас
што само јас го слушам.

218. Во мисла

Во мисла си ми
на утрина.

219. Таена

Таена љубов меѓу сон и јаве,
чиста, безмерна и непреболна.

220. Жива рана

Една е од збогување
со вековит корен и плод.

Leave the first comment